Исписује качења¶

Режим исписа се одржава само зарад повратне садејствености.

За робуснији и прилагодљивији излаз користите findmnt(8), нарочито у вашим скриптама. Знајте да су контролни знакови у називу тачке качења замењени знаком питања „?“.

Следећа наредба исписује све прикачене системе датотека (врсте врста):

Опција -l додаје натписе на овај списак. Видите испод.

Означавање уређаја и система датотека¶

Већина уређаја је назначено називом датотеке (специјалног блок уређаја), као /dev/sda1, али има и других могућности. На пример, у случају NFS качења, уређај може да изгледа као knuth.cwi.nl:/dir.

Називи уређаја партиција диска су нестабилни; поновно подешавање хардвера и додавање или уклањање уређаја може довести до промене у називима. Ово је разлог зашто се топло препоручује коришћење одредника система датотека или партиција као што су УУИД или НАТПИС. Тренутно подржани одредници (ознаке):

LABEL=натпис

UUID=УУИД

PARTLABEL=натпис

PARTUUID=УУИБ

ID=ид

Наредба lsblk --fs обезбеђује предпреглед система датотека, НАТПИС-а и УУИД-а на доступним блок уређајима. Наредба blkid -p <уређај> доставља појединости о систему датотека на наведеном уређају.

Не заборавите да нема гаранције да су УУИД-и и натписи стварно јединствени, нарочито ако преместите, делите или умножите уређај. Користите lsblk -o +УУИД,ПАРТУУИД да проверите да су УУИД-и стварно јединствени на вашем систему.

Препоручена поставка је коришћење ознака (нпр. UUID=ууид) уместо /dev/disk/by-{label,uuid,id,partuuid,partlabel} симболичких веза „udev“-а у /etc/fstab датотеци. Ознаке су читљивије, снажније и преносиве. Наредба mount(8) изнутра користи симболичке везе „udev“-а, тако да коришћење симболичких веза у /etc/fstab нема предности над ознакама. За више појединости видите libblkid(3).

Систем датотека proc није придружен са посебним уређајем и када га прикачите, произвољна кључна реч – на пример, proc – може се користити уместо одредбе уређаја. (Произвољан избор none је мање срећан: порука о грешци „none је већ прикачен“ из mount-а може бити збуњујућа.)

Датотеке „/etc/fstab“, „/etc/mtab“ и „/proc/mounts“¶

Датотека /etc/fstab (видите fstab(5)), може садржати редове који описују који се уређаји обично каче где, користећи које опције. Основна локација датотеке fstab(5) може се заменити опцијом линије наредби --fstab path (погледајте испод за више о томе).

Наредба

(обично се даје у скрипти подизања система) доводи до тога да се сви системи датотека поменути у fstab-у (одговарајуће врсте и/или који имају или немају одговарајуће опције) прикаче како је назначено, осим оних чији ред садржи кључну реч noauto. Додавање опције -F учиниће да mount клонира, тако да се системи датотека прикачињу паралелно.

Приликом качења система датотека поменутог у fstab-у или mtab-у, довољно је навести на линији наредби само уређај, или само тачку качења.

Програми mount и umount(8) традиционално одржавају списак тренутно прикачених система датотека у датотеци /etc/mtab. Подршка за регуларну класичну /etc/mtab је потпуно искључена у време превођења по основи, јер је на тренутним Линукс системима стога боље направити /etc/mtab-у симболичку везу до /proc/mounts. Регуларна mtab датотека која се одржава у корисничком простору не може поуздано да ради са називним просторима, контејнерима и другим напредним Линукс функцијама. Ако регуларна mtab подршка је укључена, тада је могуће користити датотеку као и симболичку везу.

Ако аргументи нису дати наредби mount, исписује се списак прикачених система датотека.

Ако желите да заобиђете опције качења из /etc/fstab, треба да користите опцију -o:

и тада ће опције качења са чиније наредби бити придодате на списак опција из /etc/fstab-а. Ово основно понашање се може изменити коришћењем опције --options-mode. Уобичајено понашање је да последња опција има предност ако има сукоба.

Програм mount не чита датотеку /etc/fstab ако су и уређај (или НАТПИС, УУИД, ИД, ПАРТУУИД или ПАРТНАТПИС) и дир наведени. На пример, за качење уређаја foo на /dir:

Ово основно понашање се може изменити коришћењем --options-source-force опције линије наредбе да увек чита подешавање из fstab-а. За кориснике који нису администратори mount увек чита fstab подешавање.

Качења не-администратора¶

Нормално, само администратор може да прикачи системе датотека. Међутим, када fstab садржи опцију user у реду, било ко може да прикачи одговарајући систем датотека.

Стога, дати ред

сваки корисник може да прикачи „iso9660“ систем датотека који се нађе на убаченом CDROM-у коришћењем наредбе:

Знајте да је mount врло изричит о корисницима који нису администратори а све путање наведене на линији наредби се проверавају пре него што се fstab обради или се изврши помоћнички програм. Строго се препоручује да се користи исправна тачка качења за навођење система датотека, у супротном mount може да не успе. На пример лоша је замисао користити NFS или CIFS извор на линији наредби.

Од „util-linux“-а 2.35, mount не излази када су корисничка овлашћења неодговарајућа према унутрашњим безбедносним правилима „libmount“-а. Уместо тога, одбацује „suid“ овлашћења и наставља као обичан корисник који није администратор. Ово понашање подржава случајеве коришћења у којима администраторска овлашћења нису неопходна (нпр. системи датотека споја, кориснички називни простори, итд.).

За више детаља, погледајте fstab(5). Само корисник који је прикачио систем датотека може поново да га откачи. Ако би било који корисник требало да буде у могућности да га откачи, онда користите users уместо user у fstab реду. Опција owner је слична опцији user, са ограничењем да корисник мора бити власник специјалне датотеке. Ово може бити корисно нпр. за /dev/fd ако скрипта пријаве чини корисника конзоле власником овог уређаја. Опција group је слична, са ограничењем да корисник мора бити члан групе специјалне датотеке.

The user mount option is accepted if no username is specified. If used in the format user=someone, the option is silently ignored and visible only for external mount helpers (/sbin/mount.<type>) for compatibility with some network filesystems.

Радња качења свезе¶

Поново прикачиње део хијерархије датотеке негде другде. Позив је:

или коришћењем овог уноса fstab-а:

После овог позива исти садржаји су приступљиви на два места.

Важно је разумети да „bind“ не ствара никакву другу класу или специјални чвор у VFS кернела. „bind“ је само још једна радња за прикачињање система датотека. Нема нигде причуваних информација да је систем датотека прикачен радњом „bind“. старидир и новидир су независни а старидир може бити откачен.

Неко може такође поново да прикачи једну датотеку (на једној датотеци). Такође је могуће коришћење свезе качења за стварање тачке качења из обичног директоријума, на пример:

Позив свезе качења прилаже само (део) један систем датотека, нису могућа подкачења. Читавој хијерархији датотеке укључујући подкачења се може приложити друго место коришћењем:

Знајте да ће опције качења система датотека које одржава кернел остати исте као оне на изворној тачки качења. Опције качења корисничког простора (нпр. _netdev) неће бити умножене са mount и неопходно је изричито навести опције на линији наредби mount-а.

Од „util-linux“-а 2.27 mount допушта промену опција качења прослеђујући односне опције уз --bind. На пример:

Ова функција није подржана Линукс кернелом; примењена је у корисничком простору додатним mount(2) поновним качењем системског позива. Ово решење није атомско.

Заменски (класични) начин за стварање свезу качења само читања је коришћење радње поновног качења, на пример:

Знајте да ће свеза само читања створити тачку качења само за читање (VFS унос, али ће суперблок система датотека бити још увек уписив, што значи да ће стари-дир бити уписив, али ће нови-дир бити само за читање.

It’s also possible to change nosuid, nodev, noexec, noatime, nodiratime, relatime and nosymfollow VFS entry flags via a "remount,bind" operation. The other flags (for example filesystem-specific flags) are silently ignored. The classic mount(2) system call does not allow to change mount options recursively (for example with -o rbind,ro). The recursive semantic is possible with a new mount_setattr(2) kernel system call and it’s supported since libmount from util-linux v2.39 by a new experimental "recursive" option argument (e.g. -o rbind,ro=recursive). For more details see the FILESYSTEM-INDEPENDENT MOUNT OPTIONS section.

Од „util-linux“-а 2.31, mount занемарује заставицу bind из /etc/fstab при радњи remount (ако је -o remount наведено на линији наредби). Ово је неопходно за потпуну контролу опција качења при поновном качењу путем линије наредби. У претходним издањима ознака свезивања је увек примењивана и било је немогуће поново дефинисати опције качења без интеракције са семантиком свезивања. Ово понашање mount-а не утиче на ситуације када је „remount,bind“ наведено у датотеци /etc/fstab.

Радња премештања¶

Премешта mounted tree на друго место (самостално). Позив је:

Ово ће довести до тога да ће садржај који се претходно појавио под стари-дир сада бити доступан под нови-дир. Физичка локација датотека није измењена. Знајте да стари-дир треба да буде тачка качења.

Знајте такође да премештање качења које се налази под дељеним качењем је неисправно и неподржано. Користите findmnt -o МЕТА,ПРОСТИРАЊЕ да видите текуће опције простирања.

Радње дељеног подстабла¶

Од Линукса 2.6.15 могуће је означити качење и његова подкачења као дељена, приватна, подређена или неповезива. Дељено качење пружа могућност стварања огледала тог качења тако да се качења и откачињања унутар било којег огледала простиру на друго огледало. Подређено качење прима простирање са свог главника, али не и обрнуто. Приватно качење нема способности простирања. Неповезиво качење је приватно качење које се не може клонирати радњом свезивања. Детаљна семантика је документована у датотеци Documentation/filesystems/sharedsubtree.txt у изворном стаблу кернела; видите такође mount_namespaces(7).

Подржане радње су:

mount --make-shared тачка-качења
mount --make-slave тачка-качења
mount --make-private тачка-качења
mount --make-unbindable тачка-качења

Следеће наредбе омогћавају да дубински изменимо врсту свих качења под датом тачком качења.

mount --make-rshared тачка-качења
mount --make-rslave тачка-качења
mount --make-rprivate тачка-качења
mount --make-runbindable тачка-качења

mount не чита fstab(5) када је радња --make-* захтевана. Све неопходне информације треба да се наведу на линији наредби.

Знајте да Линукс кернел не омогућава измену више опција простирања са једним mount(2) системским позивом, а опције се не могу мешати са другим опцијама качења и радњама.

Од „util-linux“-а 2.23 наредба mount се може користити за прављење више измена простирања (топологије) једним mount(8) позивом и то такође заједно са другим радњама качења. Заставице простирања се примењују додатним mount(2) системским позивом када су претходеће радње качења биле успешне. Знајте да овај случај коришћења није атомски. Могуће је навести заставице простирања у fstab-у(5) као опције качења (private, slave, shared, unbindable, rprivate, rslave, rshared, runbindable).

На пример:

mount --make-private --make-unbindable /dev/sda1 /foo

је исто што и:

mount /dev/sda1 /foo
mount --make-private /foo
mount --make-unbindable /foo

Опције качења за „adfs“¶

uid=вредност и gid=вредност

ownmask=вредност и othmask=вредност

Опције качења за „affs“¶

uid=вредност и gid=вредност

setuid=вредност и setgid=вредност

mode=вредност

protect

usemp

verbose

prefix=ниска

volume=ниска

reserved=вредност

root=вредност

bs=вредност

grpquota|noquota|quota|usrquota

Опције качења за „debugfs“¶

„debugfs“ систем датотека је псеудо систем датотека, традиционално прикачен на /sys/kernel/debug. Од издања кернела 3.4, „debugfs“ има следеће опције:

uid=n, gid=n

mode=вредност

Опције качења за „devpts“¶

Систем датотека „devpts“ је псеудо систем датотека, традиционално прикачен на /dev/pts. Да би добио псеудо терминал, процес отвара /dev/ptmx; број псеудо терминала се тада ставља на располагање процесу а подређеном псеудо терминала се може приступити као /dev/pts/<број>.

uid=вредност и gid=вредност

mode=вредност

newinstance

ptmxmode=вредност

Опције качења за „fat“¶

(Напомена: fat није засебан систем датотека, већ општи део msdos, umsdos и vfat система датотека.)

blocksize={512|1024|2048}

uid=вредност и gid=вредност

umask=вредност

dmask=вредност

fmask=вредност

allow_utime=вредност

Основно је постављено из опције „dmask“. (Ако је директоријум уписив, utime(2) је такође допуштено. Тј. ~dmask & 022)

Нормално utime(2) проверава да ли је текући процес власник датотеке, или да ли има CAP_FOWNER способност. Али FAT системи датотека немају УИД/ГИД на диску, тако да је нормална провера превише нефлексибилна. Са овом опцијом можете је мало опустити.

check=вредност

codepage=вредност

conv=режим

cvf_format=модул

cvf_option=опција

debug

discard

dos1xfloppy

errors={panic|continue|remount-ro}

fat={12|16|32}

iocharset=вредност

nfs={stale_rw|nostale_ro}

tz=UTC

time_offset=минута

quiet

rodir

showexec

sys_immutable

flush

usefree

dots, nodots, dotsOK=[yes|no]

Опције качења за „hfs“¶

creator=cccc, type=cccc

uid=n, gid=n

dir_umask=n, file_umask=n, umask=n

session=n

part=n

quiet

Опције качења за „hpfs“¶

uid=вредност и gid=вредност

umask=вредност

case={lower|asis}

conv=режим

nocheck

Опције качења за „iso9660“¶

ISO 9660 је стандард који описује структуру система датотека која ће се користити на CD-ROM-овима. (Ова врста система датотека је такође виђена на неким DVD-еима. Видите такође udf систем датотека.)

Нормални iso9660 називи датотека се појављују у формату 8.3 (тј. ДОС-у слична ограничења дужине назива датотека), а поред тога сви знакови су великим словима. Такође не постоји поље за власништво над датотекама, заштиту, број веза, одредбе за блок/знаковне уређаје, итд.

„Rock Ridge“ је проширење за „iso9660“ које пружа све ове ЈУНИКС-у сличне функције. У основи постоје проширења за сваки запис директоријума која достављају све додатне информације, а када је Rock Ridge у употреби, систем датотека се не разликује од нормалног ЈУНИКС система датотека (осим што је само за читање, наравно).

norock

nojoliet

check={r[elaxed]|s[trict]}

uid=вредност и gid=вредност

map={n[ormal]|o[ff]|a[corn]}

mode=вредност

unhide

block={512|1024|2048}

conv=режим

cruft

session=x

sbsector=xxx

Следеће опције су исте као за „vfat“ а њихово навођење има смисла само када се користе дискови кодирани коришћењем Мајкрософтових „Joliet“ проширења.

iocharset=вредност

utf8

Опције качења за „jfs“¶

iocharset=назив

resize=вредност

nointegrity

integrity

errors={continue|remount-ro|panic}

noquota|quota|usrquota|grpquota

Опције качења за „msdos“¶

Видите опције качења за „fat“. Ако msdos систем датотека открије недоследност, извештава о грешци и поставља систем датотека само за читање. Систем датотека се може поново учинити уписивим његовим поновним качењем.

Опције качења за „ncpfs“¶

Баш као и nfs, ncpfs примена очекује бинарни аргумент (struct ncp_mount_data) за mount(2) системски позив. Овај аргумент је конструисан од ncpmount-а(8) а тренутно издање mount-а (2.12) не зна ништа о „ncpfs“-у.

Опције качења за „ntfs“¶

iocharset=назив

nls=назив

utf8

uni_xlate={0|1|2}

posix=[0|1]

uid=вредност, gid=вредност и umask=вредност

Опције качења за преклапање¶

Од Линукса 3.18 псеудо систем датотека преклапања примењује качење уније за друге системе датотека.

Систем датотека преклапања обједињује два система датотека – горњи систем датотека и доњи систем датотека. Када назив постоји у оба система датотека, објекат у горњем систему датотека је видљив док је објекат у доњем систему датотека или скривен или, у случају директоријума, стопљен са горњим објектом.

Доњи систем датотека може бити било који систем датотека који подржава Линукс и не мора да буде уписив. Доњи систем датотека чак може бити још један систем датотека преклапања. Горњи систем датотека ће нормално бити уписив и ако јесте, мора да подржава стварање проширених „trusted.*“ атрибута и мора да обезбеди исправну д_врсту у одговорима читања директоријума, тако да NFS није погодан.

Преклапање само за читање два система датотека само за читање може да користи било коју врсту система датотека. Опције lowerdir и upperdir се комбинују у стопљеном директоријуму коришћењем:

mount -t overlay  overlay  \


  -olowerdir=/lower,upperdir=/upper,workdir=/work  /merged

lowerdir=директоријум

upperdir=директоријум

workdir=директоријум

userxattr

redirect_dir={on|off|follow|nofollow}

index={on|off}

uuid={on|off}

nfs_export={on|off}

xino={on|off|auto}

metacopy={on|off}

volatile

Опције качења за „reiserfs“¶

„Reiserfs“ је журналски систем датотека.

conv

hash={rupasov|tea|r5|detect}

hashed_relocation

no_unhashed_relocation

noborder

nolog

notail

replayonly

resize=број

user_xattr

acl

barrier=none / barrier=flush

Опције качења за „ubifs“¶

UBIFS је флеш систем датотека који ради на врху UBI волумена. Знајте да atime није подржано и увек је искључено.

Назив уређаја може бити наведен као

Заменски ! раздвајач се може користити уместо :.

Следеће опције качења су доступне:

bulk_read

no_bulk_read

chk_data_crc

no_chk_data_crc

compr={none|lzo|zlib}

Опције качења за „udf“¶

УДФ је систем датотека „Универзални формат диска“ (Universal Disk Format) који дефинише Удружење технологије оптичког складиштења (OSTA – Optical Storage Technology Association), и често се користи за ДВД-РОМ, често у облику хибридног УДФ/ИСО-9660 система датотека. Међутим, савршено је употребљив сам на диск уређајима, флеш меморијским штапићима и другим блок уређајима. Такође погледајте iso9660.

uid=

gid=

umask=

mode=

dmode=

bs=

unhide

undelete

adinicb

noadinicb

shortad

longad

nostrict

iocharset=

utf8

Опције качења за прочишћавање и опоравак урушавања¶

novrs

session=

anchor=

lastblock=

Некоришћене историјске опције качења на које се може наићи а које треба да се уклоне¶

uid=ignore

gid=ignore

volume=

partition=

fileset=

rootdir=

Опције качења за „ufs“¶

ufstype=вредност

onerror=вредност

Опције качења за „umsdos“¶

Видите опције качења за „msdos“. Опција dotsOK је изричито убијена umsdos-ом.

Опције качења за „vfat“¶

Пре свега, опције качења за fat се препознају. Опција dotsOK је изричито убијена vfat-ом. Поред тога, постоје

uni_xlate

posix

nonumtail

utf8

shortname=режим

Опције качења за „usbfs“¶

devuid=уид и devgid=гид и devmode=режим

busuid=уид и busgid=гид и busmode=режим

listuid=уид и listgid=гид и listmode=режим