'\" t
.\"     Title: lsfd
.\"    Author: [see the "AUTHOR(S)" section]
.\" Generator: Asciidoctor 2.0.20
.\"      Date: 2024-02-04
.\"    Manual: Корисничке наредбе
.\"    Source: util-linux 2.39.3
.\"  Language: English
.\"
.TH "LSFD" "1" "2024-02-04" "util\-linux 2.39.3" "Корисничке наредбе"
.ie \n(.g .ds Aq \(aq
.el       .ds Aq '
.ss \n[.ss] 0
.nh
.ad l
.de URL
\fI\\$2\fP <\\$1>\\$3
..
.als MTO URL
.if \n[.g] \{\
.  mso www.tmac
.  am URL
.    ad l
.  .
.  am MTO
.    ad l
.  .
.  LINKSTYLE blue R < >
.\}
.SH "НАЗИВ"
lsfd \- исписује описнике датотека
.SH "УВОД"
.sp
\fBlsfd\fP [опција]
.SH "ОПИС"
.sp
\fBlsfd\fP је замишљено да буде савремена замена за \fBlsof\fP(8) на Линукс системима.
За разлику од \fBlsof\fP\-а, \fBlsfd\fP је специјализован за Линукс кернел; подржава Линуксу
специфичне функције као што су називни простори са једноставнијим кодом. \fBlsfd\fP није
уметнута замена за \fBlsof\fP; разликују се у линији наредби
сучељу и излазним форматима.
.sp
Основни излаз је субјекат за измену. Тако да кад год је могуће, треба да избегавате коришћење основних излаза у вашим скриптама. Увек изричито дефинишите очекиване колоне користећи \fB\-\-output\fP \fIсписак\-колона\fP у окружењима у којима се захтева стабилан излаз.
.sp
\fBlsfd\fP користи „Libsmartcols“ за форматирање излаза и филтрирање. Видите опис \fB\-\-output\fP
опције за прилагођавање формата излаза, и опцију \fB\-\-filter\fP за филтрирање. Користите \fBlsfd \-\-help\fP
да добијете списак свих доступних колона.
.SH "ОПЦИЈЕ"
.sp
\fB\-l\fP, \fB\-\-threads\fP
.RS 4
Исписује ниво у нитима.
.RE
.sp
\fB\-J\fP, \fB\-\-json\fP
.RS 4
Користи ЈСОН формат излаза.
.RE
.sp
\fB\-n\fP, \fB\-\-noheadings\fP
.RS 4
Не исписује заглавља.
.RE
.sp
\fB\-o\fP, \fB\-\-output\fP \fIсписак\fP
.RS 4
Наводи које колоне излаза ће се исписати. Видите одељак \fBКОЛОНЕ ИЗЛАЗА\fP за појединости о доступним колонама.
.sp
Основни списак колона се може проширити ако је \fIсписак\fP наведен у формату +\fIсписак\fP (нпр., \fBlsfd \-o +DELETED\fP).
.RE
.sp
\fB\-r\fP, \fB\-\-raw\fP
.RS 4
Користи сирови излазни формат.
.RE
.sp
\fB\-\-notruncate\fP
.RS 4
Не скраћује текст у колонама.
.RE
.sp
\fB\-p\fP, \fB\-\-pid\fP \fIпидови\fP
.RS 4
Прикупља информације само за наведене процесе. \fIpids\fP је списак пид\-ова. Зарез или празнине се могу користити као раздвајачи. Можете да користите ову опцију са \fBpidof\fP(1). Видите \fBПРИМЕРИ ФИЛТЕРА\fP.
.sp
Обе опције, како опција \fB\-Q\fP са изразом укључујући ПИД, тј. „\-Q (ПИД == 1)“, тако и опција \fB\-p\fP, тј. „\-p 1“, могу исписати исти излаз, али коришћење опције \fB\-p\fP је делотворније јер опција \fB\-p\fP ради на много ранијем стадијуму обраде него опција \fB\-Q\fP.
.RE
.sp
\fB\-i\fP[4|6], \fB\-\-inet\fP[=4|=6]
.RS 4
Исписује само IPv4 и/или IPv6 прикључнице.
.RE
.sp
\fB\-Q\fP, \fB\-\-filter\fP \fIизраз\fP
.RS 4
Исписује само датотеке које одговарају услову представљеном са \fIизраз\fP. Видите такође \fBПРИМЕРИ ФИЛТЕРА\fP.
.RE
.sp
\fB\-C\fP, \fB\-\-counter\fP \fIнатпис\fP:\fIфилтер_израз\fP
.RS 4
Дефинише произвољни бројач коришћен у \fB\-\-summary\fP излазу. \fBlsfd\fP прави бројач под називом \fIнатпис\fP. За време прикупљања информација, \fBlsfd\fP броји датотеке које одговарају \fIфилтер_изразу\fP, и складишти избројани број у бројач под називом \fIнатпис\fP. \fBlsfd\fP примењује филтере дефинисане опцијама \fB\-\-filter\fP пре бројања; датотеке искључене филтерима се не броје.
.sp
Видите \fBИЗРАЗ ФИЛТЕРА\fP о \fIизразу_филтера\fP. \fIнатпис\fP не треба да обухвати „{“ нити „:“. Можете да дефинишете више бројача навођењем ове опције више пута.
.sp
Видите такође \fBПРИМЕРИ БРОЈАЧА\fP.
.RE
.sp
\fB\-\-summary\fP[=\fIкада\fP]
.RS 4
Ова опција контролише излаз сажетка редова. Опционални аргумент \fIкада\fP може бити \fBonly\fP, \fBappend\fP ili \fBnever\fP. Ако је аргумент \fIкада\fP изостављен, подразумева се \fBonly\fP.
.sp
Бројачи извештаја сажетка. Бројач се састоји од натписа и целобројне вредности. \fB\-\-counter\fP је опција за дефинисање бројача. Ако корисник не дефинише бројач, \fBlsfd\fP користи дефиниције унапред девинисаних уграђених бројача (основни бројачи) да сачини излаз сажетка.
.sp
ОПРЕЗ: Коришћење \fB\-\-summary\fP и \fB\-\-json\fP може учинити излаз оштећеним. Исправно је само комбиновање \fB\-\-summary\fP=\fBonly\fP и \fB\-\-json\fP.
.RE
.sp
\fB\-\-debug\-filter\fP
.RS 4
Исписује структуру унутрашњих података за филтер и излази. Ово је од користи само \fBlsfd\fP програмерима.
.RE
.sp
\fB\-\-dump\-counters\fP
.RS 4
Исписује дефиницију бројача коришћених у излазу \fB\-\-summary\fP.
.RE
.sp
\fB\-h\fP, \fB\-\-help\fP
.RS 4
Приказује текст помоћи и излази.
.RE
.sp
\fB\-V\fP, \fB\-\-version\fP
.RS 4
Исписује издање и излази.
.RE
.SH "КОЛОНЕ ИЗЛАЗА"
.sp
Свака колона има врсту. Врсте су између < и >.
.sp
ОПРЕЗ: Називи и врсте колона нису стабилни још увек. Могу се изменити у будућим издањима.
.sp
AINODECLASS <„ниска“>
.RS 4
Класа анонимног и\-чвора.
.RE
.sp
ПРИДРУ <„ниска“>
.RS 4
Придруживање између датотеке и процеса.
.RE
.sp
БЛКДРВ <„ниска“>
.RS 4
Назив уграђеног програма блок уређаја решеног од стране „/proc/devices“.
.RE
.sp
ЗНКДРВ <„ниска“>
.RS 4
Назив уграђеног програма знаковног уређаја решеног од стране „/proc/devices“.
.RE
.sp
НАРЕДБА <„ниска“>
.RS 4
Наредба процеса који отвара датотеку.
.RE
.sp
ОБРИСАНО <„логичка“>
.RS 4
Досежност са система датотека.
.RE
.sp
УРЕЂ <„ниска“>
.RS 4
ИД уређаја који садржи датотеку.
.RE
.sp
ВРСТАУРЕЂ <„ниска“>
.RS 4
Врста уређаја (blk, char, или nodev).
.RE
.sp
КРАЈЊАТАЧКА <„ниска“>
.RS 4
Информације IPC крајњих тачака објављених са описником датотеке. Формат колоне зависи од објекта придруженог са описником датотеке.
.sp
ПУПИ врста.
.RS 4
\fIПИД\fP,\fIНАРЕДБА\fP,\fIПРИДРУЖ\fP[\-r][\-w]
.sp
Последњи знак ([\-r][\-w]) представља режим читања и/или писања крајње тачке.
.RE
.sp
\fBlsfd\fP прикупља крајње тачке у процесима које
\fBlsfd\fP скенира; \fBlsfd\fP може промашити неке крајње
тачке ако ограничите процесе опцијом \fB\-p\fP.
.RE
.sp
ОД <„број“>
.RS 4
Описник датотеке за датотеку.
.RE
.sp
ЗАСТАВИЦЕ <„ниска“>
.RS 4
Заставице наведене приликом отварања датотеке.
.RE
.sp
ДУИД <„број“>
.RS 4
ИД број корисника власника датотеке.
.RE
.sp
ИНЕТ.ЛАДР <„ниска“>
.RS 4
Локална ИП адреса.
.RE
.sp
ИНЕТ.УАДР <„ниска“>
.RS 4
Удаљена ИП адреса.
.RE
.sp
ИНЕТ6.ЛАДР <„ниска“>
.RS 4
Локална ИП6 адреса.
.RE
.sp
ИНЕТ6.УАДР <„ниска“>
.RS 4
Удаљена ИП6 адреса.
.RE
.sp
И\-ЧВОР <„број“>
.RS 4
Број и\-чвора.
.RE
.sp
НАЗИВ <„ниска“>
.RS 4
Сирови назив датотеке извучен из „/proc/“\fIпид\fP„/fd/“\fIод\fP или „/proc/“\fIпид\fP„/map_files/“\fIрегион\fP.
.RE
.sp
КНИТ <„логичка“>
.RS 4
Да ли је процес нит кернела или није.
.RE
.sp
MAJ:MIN <„ниска“>
.RS 4
ИД уређаја за специјални, или ИД уређаја који садржи датотеку.
.RE
.sp
МАПДУЖ <„број“>
.RS 4
Дужина мапирања датотеке (у страници).
.RE
.sp
РАЗНУРЕЂ <„ниска“>
.RS 4
Назив разног знаковног уређаја ког решава „/proc/misc“.
.RE
.sp
ИДКЧЊА <„број“>
.RS 4
ИД качења.
.RE
.sp
РЕЖИМ <„ниска“>
.RS 4
Режим приступа (rwx).
.RE
.sp
НАЗИВ <„ниска“>
.RS 4
Обрађено издање КНАЗИВ\-а. Углавном је исто као КНАЗИВ.
.sp
Неке датотеке имају посебне формате и изворе информација:
.sp
МРЕЖНАВЕЗА
.RS 4
protocol=\fINETLINK.PROTOCOL\fP[ lport=\fINETLINK.LPORT\fP[ group=\fINETLINK.GROUPS\fP]]
.RE
.sp
ПАКЕТ
.RS 4
type=\fISOCK.TYPE\fP[ protocol=\fIPACKET.PROTOCOL\fP][ iface=\fIPACKET.IFACE\fP]
.RE
.sp
pidfd
.RS 4
pid=\fITARGET\-PID\fP comm=\fITARGET\-COMMAND\fP nspid=\fITARGET\-NSPIDS\fP
.sp
\fBlsfd\fP ИЗВЛАЧИ \fITARGET\-PID\fP И \fITARGET\-NSPIDS\fP из
„/proc/“\fIпид\fP„/fdinfo/“\fIод\fP.
.RE
.sp
ПИНГ
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ id=\fIPING.ID\fP][ laddr=\fIINET.LADDR\fP [ raddr=\fIINET.RADDR\fP]]
.RE
.sp
ПИНГв6
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ id=\fIPING.ID\fP][ laddr=\fIINET6.LADDR\fP [ raddr=\fIINET6.RADDR\fP]]
.RE
.sp
RAW
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ protocol=\fIRAW.PROTOCOL\fP [ laddr=\fIINET.LADDR\fP [ raddr=\fIINET.RADDR\fP]]]
.RE
.sp
RAWv6
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ protocol=\fIRAW.PROTOCOL\fP [ laddr=\fIINET6.LADDR\fP [ raddr=\fIINET6.RADDR\fP]]]
.RE
.sp
TCP, TCPv6
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ laddr=\fITCP.LADDR\fP [ raddr=\fITCP.RADDR\fP]]
.RE
.sp
UDP, UDPv6
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ laddr=\fIUDP.LADDR\fP [ raddr=\fIUDP.RADDR\fP]]
.sp
\fBlsfd\fP скрива „raddr=“ ако је \fIUDP.RADDR\fP „0.0.0.0“ и \fIUDP.RPORT\fP 0.
.RE
.sp
UDP\-LITE, UDPLITEv6
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ laddr=\fIUDPLITE.LADDR\fP [ raddr=\fIUDPLITE.RADDR\fP]]
.RE
.sp
UNIX\-STREAM
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ path=\fIUNIX.PATH\fP]
.RE
.sp
UNIX
.RS 4
state=\fISOCK.STATE\fP[ path=\fIUNIX.PATH\fP] type=\fISOCK.TYPE\fP
.RE
.RE
.sp
МРЕЖНАВЕЗА.ГРУПЕ <„број“>>
.RS 4
Мултикаст групе мрежне везе.
.RE
.sp
МРЕЖНАВЕЗА.ЛПРИКЉУЧНИК <„број“>>
.RS 4
Ид локалног прикључника мрежне везе.
.RE
.sp
МРЕЖНАВЕЗА.ПРОТОКОЛ <„ниска“>>
.RS 4
Протокол мрежне везе.
.RE
.sp
БВЕЗЕ <„број“>
.RS 4
Укупност везе.
.RE
.sp
НС.НАЗИВ <„ниска“>
.RS 4
Назив (\fINS.TYPE\fP:[\fIINODE\fP]) називног простора наведеног датотеком.
.RE
.sp
НС.ВРСТА <„ниска“>
.RS 4
Врста називног простора наведеног датотеком. Врста је „mnt“, „cgroup“, „uts“, „ipc“, „user“, „pid“, „net“, „time“ или „unknown“.
.RE
.sp
ВЛАСНИК <„ниска“>
.RS 4
Власник датотеке.
.RE
.sp
ПАКЕТ.IFACE <„ниска“>
.RS 4
Назив сучеља придруженог са прикључницом пакета.
.RE
.sp
ПАКЕТ.ПРОТОКОЛ <„ниска“>
.RS 4
L3 протокол придружен са прикључницом пакета.
.RE
.sp
ПАРТИЦИЈА <„ниска“>
.RS 4
Назив блок уређаја како га решава „/proc/partition“.
.RE
.sp
ПИД <„број“>
.RS 4
ПИД процеса који отвара датотеку.
.RE
.sp
ОДПИД.НАРЕДБА <„ниска“>
.RS 4
Наредба процеса који је на мети „pidfd“\-а.
.RE
.sp
ОДПИД.НСПИД <„ниска“>
.RS 4
Закон NSpid поља у „/proc/“\fIpid\fP„/fdinfo/“\fIfd\fP „pidfd“\-а.
.sp
Цитирано из „кернела/fork.c“ стабла избора Линукса:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
Ако су пид називни простори подржани, тада ће ова функција такође исписати пид датог „pidfd“\-а на који се односи за све подређене пид називне просторе почевши од тренутног пид називног простора примерка, тј. Пид поље и први унос у „NSpid“ пољу биће истоветни.
.sp
Имајте на уму да се ово разликује од поља „Pid“ и „NSpid“ у „/proc/<пид>/статус“ где су Пид и НСпид увек приказани у односу на пид називни простор „procfs“ примерка.
.br
.RE
.ll
.RE
.sp
ОДПИД.ПИД <„број“>
.RS 4
ПИД процеса који је на мети „pidfd“\-а.
.RE
.sp
ПИНГ.ИД <„број“>
.RS 4
Ид захтева ICMP еха који се користи на PING прикључници.
.RE
.sp
ПОЛ <„број“>
.RS 4
Положај датотеке.
.RE
.sp
RAW.PROTOCOL <„број“>
.RS 4
Број протокола сирове прикључнице.
.RE
.sp
RDEV <„ниска“>
.RS 4
ИД уређаја (ако је посебна датотека).
.RE
.sp
ВЕЛИЧИНА <„број“>
.RS 4
Величина датотеке.
.RE
.sp
SOCK.LISTENING <„логика“>
.RS 4
Прикључница ослушкивања.
.RE
.sp
SOCK.NETS <„број“>
.RS 4
И\-чвор који одређује мрежни називни простор где прикључница пришпада.
.RE
.sp
SOCK.PROTONAME <„ниска“>
.RS 4
Назив протокола.
.RE
.sp
SOCK.STATE <„ниска“>
.RS 4
Стање прикључнице.
.RE
.sp
SOCK.TYPE <„ниска“>
.RS 4
Врста прикључница. Овде врста значи други параметар системског позива прикључнице:
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
stream
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
dgram
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
raw
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
rdm
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
seqpacket
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
dccp
.RE
.sp
.RS 4
.ie n \{\
\h'-04'\(bu\h'+03'\c
.\}
.el \{\
.  sp -1
.  IP \(bu 2.3
.\}
пакет
.RE
.RE
.sp
ИЗВОР <„ниска“>
.RS 4
Систем датотека, партиција или уређај који садржи датотеку.
.RE
.sp
STTYPE <„ниска“>
.RS 4
Сирове врсте датотека које даје \fBstat\fP(2): BLK, CHR, DIR, FIFO, LINK, REG, SOCK, или UNKN.
.RE
.sp
TCP.LADDR <„ниска“>
.RS 4
Локална L3 (INET.LADDR или INET6.LADDR) адреса и локални TCP прикључник.
.RE
.sp
TCP.LPORT <„цео_број>
.RS 4
Локални TCP прикључник.
.RE
.sp
TCP.RADDR <„ниска“>
.RS 4
Удаљена L3 (INET.RADDR или INET6.RADDR) адреса и удаљени TCP прикључник.
.RE
.sp
TCP.RPORT <„цео_број“>
.RS 4
Удаљени TCP прикључник.
.RE
.sp
ТИД <„број“>
.RS 4
ИД нити процеса који отвара датотеку.
.RE
.sp
ВРСТА <„ниска“>
.RS 4
Обрађено издање „STTYPE“\-а. Исто је као STTYPE са изузецима. За ПРИКЉ, исписује вредност за „SOCK.PROTONAME“. За НЕПОЗН, исписује вредност за „AINODECLASS“ ако је ИЗВОР „anon_inodefs“.
.RE
.sp
UDP.LADDR <„ниска“>
.RS 4
Локална ИП адреса и локални UDP прикључник.
.RE
.sp
UDP.LPORT <„цео_број“>
.RS 4
Локални UDP прикључник.
.RE
.sp
UDP.RADDR <„ниска“>
.RS 4
Удаљена ИП адреса и удаљени UDP прикључник.
.RE
.sp
UDP.RPORT <„цео_број“>
.RS 4
Удаљени UDP прикључник.
.RE
.sp
UDPLITE.LADDR <„ниска“>
.RS 4
Локална ИП адреса и локални UDPLite прикључник.
.RE
.sp
UDPLITE.LPORT <„цео_број“>
.RS 4
Локални UDP прикључник.
.RE
.sp
UDPLITE.RADDR <„ниска“>
.RS 4
Удаљена ИП адреса и удаљени UDPLite прикључник.
.RE
.sp
UDPLITE.RPORT <„цео_број“>
.RS 4
Удаљени UDP прикључник.
.RE
.sp
УИД <„број“>
.RS 4
ИД број корисника.
.RE
.sp
UNIX.ПУТАЊА <„ниска“>
.RS 4
Назив путање система датотека за прикључницу ЈУНИКС домена.
.RE
.sp
КОРИСНИК <„ниска“>
.RS 4
Корисник процеса.
.RE
.SH "ИЗРАЗ ФИЛТЕРА"
.sp
\fBlsfd\fP процењује израз прослеђен опцији \fB\-\-filter\fP сваки пут
пре исписивања реда датотеке. \fBlsfd\fP исписује ред само ако је
резултат процене „true“.
.sp
Израз се састоји од назива колона, литерала и оператора као: „ОБРИСАНО“, „(ПИД == 1)“, „(НАЗИВ == "/etc/passwd")“, „(ПИД == 1) && ОБРИСАНО“. „ОБРИСАНО“, „ПИД“, и „НАЗИВ“ јесу називи колона у примеру. „1“ и „"/etc/passwd"“ су литерали. „==“ и „&&“ су оператори.
.sp
Пре евалуације, \fBlsfd\fP замењује називе колона у датом изразу стварним вредностима колоне у реду. Постоје три различите врсте података: „логички“, „ниска“, и „број“. За колоне са врстом „логички“, вредност може бити самостојећа. За вредности „ниска“ и „број“, вредност мора бити операнд или оператор, на пример, „(ПИД == 1)“. Видите „КОЛОНЕ ИЗЛАЗА“ о врстама колона.
.sp
Литерал је за директно представљање вредности. Видите BOOLLIT, STRLIT, и NUMLIT. Различите врсте података имају различиту синтаксу литерала.
.sp
Оператор ради са једним или два операнда. Оператор има очекивање о врсти података својих операнда. Давање неочекиване врсте података оператору доводи до грешке у синтакси.
.sp
Оператори који могу имати два операнда су „and“, „or“, „eq“, „ne“, „le“, „lt“, „ge“, „gt“, „=~“, „!~“. Азбучним редом именовани оператори имају алијасе у Ц\-језику: „&&“, „||“, „==“, „!=“, „<“, „\(lA“, „>=“, и „>“.
.sp
„!“ је једини оператор који може имати један операнд.
.sp
„eq“, „ne“, и њихови алијаси очекују да операнди имају исту врсту података. Примена ових оператора даје „логичку“ вредност.
.sp
„и“, „или“, „не“ и њихови алијаси очекују да операнди имају „логичку“ врсту података. Примена ових оператора даје „логичку“ вредност.
.sp
„lt“, „le“, „gt“, „ge“, и њихови алијаси очекују да операнди имају „бројевну“ врсту података. Примена ових оператора даје „логичку“ вредност.
.sp
„=~“ је за поређење регуларног израза; ако ниска са десне стране одговара регуларном изразу на левој страни, резултат је тачан. Операнд са десне стране мора бити литерал ниске. Видите STRLIT о синтакси.
.sp
„!~“ је скраћена верзија за „not (STR =~ PAT)“; обрће резултат од „=~“.
.SS "Ограничења"
.sp
Тренутна примена не дефинише предност унутар оператора. Користите ( и ) изричито за груписање подизраза ако ваш израз користи више од два оператора.
.sp
О „броју“ уписаних вредности, погон филтера подржава само не\-негативне целе бројеве.
.SS "Полу\-формална синтакса"
.sp
ИЗРАЗ
.RS 4
ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ0
.RS 4
КОЛОНА <„логички“> | ЛОГИЧКИ_ЛИТ | \fI(\fP ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ \fI)\fP
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ
.RS 4
ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ0 | ЛОГИЧКИ_ОП1 | ЛОГИЧКИ_ОП2 | ЛОГИЧКИ_ОП2BL | ЛОГИЧКИ_ОП2CMP | ЛОГИЧКИ_ОП2REG
.RE
.sp
КОЛОНА
.RS 4
[_A\-Za\-z][\-_:A\-Za\-z0\-9]*
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ОП1
.RS 4
\fI!\fP ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ0 | \fIне\fP ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ0
.RE
.sp
ИЗР_НИСКЕ
.RS 4
КОЛОНА <„ниска“> | ЛИТ_НИСКЕ
.RE
.sp
ИЗР_БРОЈА
.RS 4
КОЛОНА <„број“> | ЛИТ_БРОЈА
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ЛИТ
.RS 4
\fIтачно\fP | \fIнетачно\fP
.RE
.sp
ЗНАКОВИ
.RS 4
( [^\(rs] | \fI\(rs\(rs\fP | \fI\(rs\*(Aq\fP | \fI\(rs"\fP )*
.RE
.sp
ЛИТ_НИСКЕ
.RS 4
\fI\*(Aq\fP ЗНАЦИ \fI\*(Aq\fP | \fI"\fP ЗНАЦИ \fI"\fP
.RE
.sp
ЛИТ_БРОЈА
.RS 4
[1\-9][0\-9]* | \fI0\fP
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ОП2
.RS 4
ИЗР_НИСКЕ ОП2 ИЗР_НИСКЕ | ИЗР_БРОЈА ОП2 ИЗР_БРОЈА | ИЗР_ЛОГ0 ОП2 ИЗР_ЛОГ0
.RE
.sp
ОП2
.RS 4
\fI==\fP | \fIeq\fP | \fI!=\fP | \fIne\fP
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ОП2BL
.RS 4
ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗ0 ОП2BL ЛОГИЧКИ_ИЗРАЗP0
.RE
.sp
ОП2БЛ
.RS 4
\fI&&\fP | \fIand\fP | \fI||\fP | \fIor\fP
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ОП2CMP
.RS 4
NUMEXP OP2CMP NUMEXP
.RE
.sp
OP2CMP
.RS 4
\fI<\fP | \fIlt\fP | \fI<=\fP | \fIle\fP | \fI>\fP | \fIgt\fP | \fI>=\fP | \fIge\fP
.RE
.sp
ЛОГИЧКИ_ОП2РЕГ
.RS 4
STREXP OP2REG STRLIT
.RE
.sp
OP2REG
.RS 4
\fI=~\fP | \fI!~\fP
.RE
.SH "ПРИМЕРИ ФИЛТЕРА"
.sp
\fBlsfd\fP има неколико опција за филтрирање. У већини случајева, треба да
знате за \fB\-Q\fP (или \fB\-\-filter\fP) опцију.  Комбиноване са \fB\-o\fP (или
\fB\-\-output\fP) опцијом, можете да прилагодите излаз како желите.
.sp
Исписује датотеке придружене са ПИД 1 и ПИД 2 процесима:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq(PID == 1) или (PID == 2)\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Ради исто на другачији начин:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq(PID == 1) || (PID == 2)\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Ради исто на делотворнији начин:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-\-pid 1,2
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Празнине се могу користити уместо зареза:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-\-pid \*(Aq1 2\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Користи \fBpidof\fP(1) за списак датотека придружених са „firefox“:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-\-pid "$(pidof firefox)"
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује 1° описник датотеке отворен ПИД 1 процесом:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq(PID == 1) и (FD == 1)\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Ради исто на другачији начин:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq(PID == 1) && (FD == 1)\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује све покренуте извршне:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqASSOC == "exe"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Ради исто на другачији начин:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqASSOC eq "exe"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Чини исто али исписује само називе датотека:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-o NAZIV \-Q \*(AqASSOC eq "exe"\*(Aq | sort \-u
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује обрисане датотеке придружене процесима:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqDELETED\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује не\-регуларне дадотеке
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqTYPE != "REG"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује блок уређаје:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqDEVTYPE == "blk"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Чини исто са колоном ВРСТА:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqTYPE == "BLK"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује датотеке укључујући „dconf“ директоријум у њиховим називима:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(AqNAME =~ ".\(rs*/dconf/.*"\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Исписује датотеке отворене у QEMU виртуелној машини:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq(COMMAND =~ ".\(rs*qemu.*") и (FD >= 0)\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Скрива датотеке придружене нитима кернела:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-Q \*(Aq!KTHREAD\*(Aq
.fam
.fi
.if n .RE
.SH "ПРИМЕРИ БРОЈАЧА"
.sp
Извештава о броју описника прикључнице мрежне везе и о описницима јуникс прикључнице
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-\-summary=only \(rs
        \-C \*(Aqnetlink sockets\*(Aq:\*(Aq(NAME =~ "NETLINK:.*")\*(Aq \(rs
        \-C \*(Aqunix sockets\*(Aq:\*(Aq(NAME =~ "UNIX:.*")\*(Aq
БРОЈАЧ ВРЕДНОСТИ
   57 netlink sockets
 1552 unix sockets
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Чини исто али исписује у ЈСОН запису:
.RS 4
.RE
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
# lsfd \-\-summary=only \-\-json \(rs
        \-C \*(Aqnetlink sockets\*(Aq:\*(Aq(NAME =~ "NETLINK:.*")\*(Aq \(rs
        \-C \*(Aqunix sockets\*(Aq:\*(Aq(NAME =~ "UNIX:.*")\*(Aq
{
   "lsfd\-summary": [
      {
         "value": 15,
         "counter": "netlink sockets"
      },{
         "value": 798,
         "counter": "unix sockets"
      }
   ]
}
.fam
.fi
.if n .RE
.SH "ИСТОРИЈАТ"
.sp
Наредба \fBlsfd\fP је део „util\-linux“ пакета још од v2.38.
.SH "АУТОРИ"
.sp
.MTO "yamato\(atredhat.com" "Masatake YAMATO" ","
.MTO "kzak\(atredhat.com" "Karel Zak" ""
.SH "ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ"
.sp
\fBlsof\fP(8)
\fBpidof\fP(1)
\fBproc\fP(5)
\fBsocket\fP(2)
\fBstat\fP(2)
.SH "ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА"
.sp
За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на \c
.URL "https://github.com/util\-linux/util\-linux/issues" "" "."
.SH "ДОСТУПНОСТ"
.sp
Наредба \fBlsfd\fP је део пакета „util\-linux“ који се може преузети са \c
.URL "https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util\-linux/" "Архиве Линукс кернела" "."