'\" t
.\"     Title: sfdisk
.\"    Author: [see the "AUTHOR(S)" section]
.\" Generator: Asciidoctor 2.0.20
.\"      Date: 2024-06-03
.\"    Manual: Администрација система
.\"    Source: util-linux 2.40.1
.\"  Language: English
.\"
.TH "SFDISK" "8" "2024-06-03" "util\-linux 2.40.1" "Администрација система"
.ie \n(.g .ds Aq \(aq
.el       .ds Aq '
.ss \n[.ss] 0
.nh
.ad l
.de URL
\fI\\$2\fP <\\$1>\\$3
..
.als MTO URL
.if \n[.g] \{\
.  mso www.tmac
.  am URL
.    ad l
.  .
.  am MTO
.    ad l
.  .
.  LINKSTYLE blue R < >
.\}
.SH "НАЗИВ"
sfdisk \- приказује или управља партиционом табелом диска
.SH "УВОД"
.sp
\fBsfdisk\fP [options] \fIdevice\fP [\fB\-N\fP \fIpartition\-number\fP]
.sp
\fBsfdisk\fP [options] \fIcommand\fP
.SH "ОПИС"
.sp
\fBsfdisk\fP is a script\-oriented tool for partitioning any block device. It runs in interactive mode if executed on a terminal (stdin refers to a terminal).
.sp
Још од издања 2.26 \fBsfdisk\fP подржава MBR (DOS), GPT, SUN и SGI натписе диска, али више не обезбеђује ниједну функционалност за CHS (цилиндар\-глава\-сектор) адресирање. CHS никада није било важно за Линукс, и овај концепт аддресирања нема смисла за нове уређаје.
.sp
\fBsfdisk\fP protects the first disk sector when create a new disk label. The option \fB\-\-wipe always\fP disables this protection. Note that \fBfdisk\fP(8) and \fBcfdisk\fP(8) completely erase this area by default.
.sp
\fBsfdisk\fP (since version 2.26) \fBaligns the start and end of partitions\fP to block\-device I/O limits when relative sizes are specified, when the default values are used or when multiplicative suffixes (e.g., MiB) are used for sizes. It is possible that partition size will be optimized (reduced or enlarged) due to alignment if the start offset is specified exactly in sectors and partition size relative or by multiplicative suffixes.
.sp
Препоручени начин је да уопште не наводите помаке почетка и да наведете величину партиције у MiB, GiB (или тако нешто). У овом случају \fBsfdisk\fP поравнава све партиције на У/И ограничења блок\-уређаја (или када су У/И ограничења премала онда на границе мегабајта да би распоред диска остао преносив). Ако је ово основно понашање непожељно (обично за веома мале партиције), онда наведите помаке и величине у секторима. У овом случају \fBsfdisk\fP у потпуности следи наведене бројеве без икакве оптимизације.
.sp
\fBsfdisk\fP does not create the standard system partitions for SGI and SUN disk labels like \fBfdisk\fP(8) does. It is necessary to explicitly create all partitions including whole\-disk system partitions.
.sp
\fBsfdisk\fP uses \fBBLKRRPART\fP (reread partition table) ioctl to make sure that the device is not used by system or other tools (see also \fB\-\-no\-reread\fP). It\(cqs possible that this feature or another \fBsfdisk\fP activity races with \fBsystemd\-udevd\fP(8). The recommended way how to avoid possible collisions is to use \fB\-\-lock\fP option. The exclusive lock will cause \fBsystemd\-udevd\fP to skip the event handling on the device.
.sp
\fBsfdisk\fP упит је само савет за кориснике и приказани број партиције не значи да ће исти унос партиционе табеле бити направљен (ако \fB\-N\fP није наведено), нарочито за табеле са расцепима.
.SH "НАРЕДБЕ"
.sp
Наредбе се међусобно искључују.
.sp
[\fB\-N\fP \fIброј_партиције\fP] \fIуређај\fP
.RS 4
Основна \fBsfdisk\fP наредба је да прочита спецификацију за жељено партиционисање \fIуређаја\fP са стандардног улаза, а затим да направи партициону табелу у складу са спецификацијом. Погледајте испод за опис формата уноса. Ако је стандардни улаз терминал, онда \fBsfdisk\fP започиње међудејствену сесију.
.sp
Ако је опција \fB\-N\fP наведена, тада се измене примењују на партицију ословљену \fIбројем\-партиције\fP. Ненаведена поља партиције се не мењају.
.sp
Знајте да је могуће адресирати некоришћену партицију са \fB\-N\fP. На пример, ГЗП увек садржи 4 партиције, али број коришћених партиција може бити мањи. У овом случају \fBsfdisk\fP прати основне вредности из партиционе табеле и не користи уграђене основности за некоришћену партицију дату са \fB\-N\fP. Видите такође \fB\-\-append\fP.
.RE
.sp
\fB\-A\fP, \fB\-\-activate\fP \fIуређај\fP [\fIброј\-партиције\fP...]
.RS 4
Укључује заставицу подизања система за наведене партиције и искључује заставицу подизања система на свим ненаведеним партицијама. Специјални чувар места „\-“ се може користити уместо бројева партиција да би се искључила заставица подизања система на свим партицијама.
.sp
Наредба активирања је подржана само за ГЗП и ПГЗП. Ако је ГПТ натпис откривен, тада \fBsfdisk\fP исписује упозорење и самостално уноси ПГЗП.
.sp
Ако није наведен \fIброј\-партиције\fP, тада исписује партиције са укљученом опцијом.
.RE
.sp
\fB\-\-backup\-pt\-sectors\fP \fIуређај\fP
.RS 4
Прави резерву сектора текуће партиционе табеле у бинарном формату и излази. Видите одељак \fBПРАВЉЕЊЕ РЕЗЕРВЕ ПАРТИЦИОНЕ ТАБЕЛЕ\fP.
.RE
.sp
\fB\-\-delete\fP \fIуређај\fP [\fIброј\-партиције\fP...]
.RS 4
Брише све или наведене партиције.
.RE
.sp
\fB\-d\fP, \fB\-\-dump\fP \fIуређај\fP
.RS 4
Исписује партиције уређаја у формату који је употребљив као улаз за \fBsfdisk\fP. Видите одељак \fBПРАВЉЕЊЕ РЕЗЕРВЕ ПАРТИЦИОНЕ ТАБЕЛЕ\fP.
.RE
.sp
\fB\-g\fP, \fB\-\-show\-geometry\fP [\fIуређај\fP...]
.RS 4
Исписује геометрију свих или наведених уређаја. Зарад повратне сагласности застарела опција \fB\-\-show\-pt\-geometry\fP има исто значење као ова.
.RE
.sp
\fB\-J\fP, \fB\-\-json\fP \fIуређај\fP
.RS 4
Исписује партиције уређаја у JSON формату. Знајте да \fBsfdisk\fP није у могућности да користи JSON као улазни формат.
.RE
.sp
\fB\-l\fP, \fB\-\-list\fP [\fIуређај\fP...]
.RS 4
Исписује партиције свих или наведених уређаја. Ова наредба се може користити заједно са \fB\-\-verify\fP.
.RE
.sp
\fB\-F\fP, \fB\-\-list\-free\fP [\fIуређај\fP...]
.RS 4
Исписује слободне непартиционисане области на свим или наведеним уређајима.
.RE
.sp
\fB\-\-part\-attrs\fP \fIуређај број_партиције\fP [\fIатрибути\fP]
.RS 4
Мења битове атрибута ГПТ партиције. Ако \fIатрибути\fP није наведено, тада исписује тренутне поставке партиције. Аргумент \fIатрибути\fP је списак бројева битова или назива битова одвојен зарезима или размацима. На пример, ниска „Захтевана партиција,50,51“ поставља три бита. Тренутно подржани битови атрибута су:
.sp
\fBБит 0 (Захтевана партиција)\fP
.RS 4
Ако је овај бит постављен, партиција је потребна да би платформа функционисала. Стваралац партиције указује да брисање или измена садржаја може довести до губитка карактеристика платформе или немогућности платформе да се покрене или да ради. Систем не може нормално да функционише ако се ова партиција уклони и треба је сматрати делом системског хардвера.
.RE
.sp
\fBБит 1 (УИ протокол не блока)\fP
.RS 4
ЕФИ уграђени програм треба да занемари садржај партиције а не да покуша да чита са ње.
.RE
.sp
\fBБит 2 (Подизни стари БИОС)\fP
.RS 4
Партиција може бити подизна старим уграђеним програмом БИОС\-а.
.RE
.sp
\fBБитови 3\-47\fP
.RS 4
Недефинисано и мора бити нула. Резервисано зарад ширења будућим издањима УЕФИ одредбе.
.RE
.sp
\fBБитови 48\-63\fP
.RS 4
Резервисани за ГУИД специфично коришћење. Коришћење ових битова ће се разликовати у зависности од врсте партиције. На пример Мајкрософт користи 60 да означи само за читање, 61 за умножак у сенци друге партиције, 62 за скривене партиције и 63 за искључивање самокачења.
.RE
.RE
.sp
\fB\-\-part\-label\fP \fIуређај број\-партиције\fP [\fIнатпис\fP]
.RS 4
Мења назив ГПТ партиције (натпис). Ако \fIнатпис\fP није наведен, тада исписује натпис текуће партиције.
.RE
.sp
\fB\-\-part\-type\fP \fIуређај број\-партиције\fP [\fIврста\fP]
.RS 4
Мења врсту партиције. Ако \fIврста\fP није наведена, тада исписује врсту текуће партиције.
.sp
Аргумент \fIврста\fP је хексадецимални за ГЗП, ГУИД за ГПТ, алијас врсте (нпр. „linux“) или пречица врсте (нпр. „L“). Зарад повратне сагласности опције \fB\-c\fP и \fB\-\-id\fP имају исто значење као ова.
.RE
.sp
\fB\-\-part\-uuid\fP \fIуређај број\-партиције\fP [\fIУУИБ\fP]
.RS 4
Мења УУИД ГПТ партиције. Ако \fIууид\fP није наведен, тада исписује УУИД текуће партиције.
.RE
.sp
\fB\-\-disk\-id\fP \fIуређај\fP [\fIид\fP]
.RS 4
Мења одредник диска. Ако \fIид\fP није наведено, тада исписује тренутни одредник. Одредник је УУИД за ГПТ или цео број без знака за ГЗП.
.RE
.sp
\fB\-r\fP, \fB\-\-reorder\fP \fIуређај\fP
.RS 4
Поново нумерише партиције, ређајући их према њиховом почетном померају.
.RE
.sp
\fB\-s\fP, \fB\-\-show\-size\fP [\fIуређај\fP...]
.RS 4
Исписује величине свих или наведених уређаја у јединицама величине 1024 бајта. Ова наредба је ЗАСТАРЕЛА у корист \fBblockdev\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-T\fP, \fB\-\-list\-types\fP
.RS 4
Исписује све подржане врсте за натпис текућег диска или натпис наведен са \fB\-\-label\fP.
.RE
.sp
\fB\-V\fP, \fB\-\-verify\fP [\fIуређај\fP...]
.RS 4
Проверава да ли партициона табела и партиције изгледају исправно.
.RE
.sp
\fB\-\-relocate\fP \fIопер\fP \fIуређај\fP
.RS 4
Премешта заглавље партиционе табеле. Ова наредба је тренутно подржана само за ГПТ заглавље. Аргумент \fIопер\fP може бити:
.sp
\fBgpt\-bak\-std\fP
.RS 4
Премешта заглавље ГПТ резерве на стандардно место на крај уређаја.
.RE
.sp
\fBgpt\-bak\-mini\fP
.RS 4
Премешта заглавље ГПТ резерве иза последње партиције. Знајте да УЕФИ стандард захтева заглавље резерве на крај уређаја и партициони алати могу самостално да преместе заглавље да би пратило стандард.
.RE
.RE
.SH "ОПЦИЈЕ"
.sp
\fB\-a\fP, \fB\-\-append\fP
.RS 4
Не ствара нову партициону табелу, али само придодаје наведене партиције.
.sp
Знајте да некоришћена партиција може бити поново коришћена у ком случају није последња партиција у партиционој табели. Видите такође \fB\-N\fP да наведете унос у партиционој табели.
.RE
.sp
\fB\-b\fP, \fB\-\-backup\fP
.RS 4
Прави резерву сектора текуће партиционе табеле пре почетка партиционисања. Основни назив датотеке резерве је \fI~/sfdisk\-<device>\-<offset>.bak\fP; да користите други назив видите опцију \fB\-O\fP, \fB\-\-backup\-file\fP. Видите одељак \fBПРАВЉЕЊЕ РЕЗЕРВЕ ПАРТИЦИОНЕ ТАБЕЛЕ\fP за више о томе.
.RE
.sp
\fB\-\-color\fP[\fB=\fP\fIкада\fP]
.RS 4
Боји излаз. Опционални аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP, \fBnever\fP или \fBalways\fP. Ако је аргумент \fIкада\fP“ изостављен, подразумева се \fBauto\fP. Боје се могу искључити; за текућу уграђену основност видите излаз \fB\-\-help\fP. Видите такође одељак БОЈЕ.
.RE
.sp
\fB\-f\fP, \fB\-\-force\fP
.RS 4
Искључује све провере доследности.
.RE
.sp
\fB\-\-Linux\fP
.RS 4
Застарела и занемарена опција. Партиционисање које је сагласно са Линуксом (и другим савременим оперативним системима) је основно.
.RE
.sp
\fB\-\-lock\fP[=\fIрежим\fP]
.RS 4
Користи искључиво БСД закључавање за уређај или датотеку над којом ради. Опционални аргумент \fIрежим\fP може бити \fByes\fP (да), \fBno\fP (не) (или 1 и 0) или \fBnonblock\fP (без_блока). Ако је аргумент \fIрежим\fP изостављен, подразумева се \fB"yes"\fP (да). Ова опција преписује променљиву окружења \fB$LOCK_BLOCK_DEVICE\fP. Основно је да се уопште не користи никакво закључавање, али се препоручује зарад избегавања сукоба са \fBsystemd\-udevd\fP(8) или другим алатима.
.RE
.sp
\fB\-n\fP, \fB\-\-no\-act\fP
.RS 4
Ради све друго осим писања на уређај.
.RE
.sp
\fB\-\-no\-reread\fP
.RS 4
Не проверава кроз поновно читање партиционе табеле „ioctl“\-а да ли је уређај у употреби.
.RE
.sp
\fB\-\-no\-tell\-kernel\fP
.RS 4
Не говори кернелу о изменама партиције. Ова опција се препоручује заједно са \fB\-\-no\-reread\fP за измену партиције на коришћеном диску. Измењена партиција не треба да се користи (нпр. прикачена).
.RE
.sp
\fB\-O\fP, \fB\-\-backup\-file\fP \fIпутања\fP
.RS 4
Превазилази основни назив датотеке резерве. Знајте да су назив уређаја и померај увек придодати називу датотеке.
.RE
.sp
\fB\-\-move\-data\fP[\fB=\fP\fIпутања\fP]
.RS 4
Премешта податке након премештања партиције, на пример када преместите почетак партиције на друго место на диску. Величина партиције мора остати иста, ново и старо место се могу преклапати. Ова опција захтева опцију \fB\-N\fP да би била обрађена само на једној одређеној партицији.
.sp
Опционална \fIпутања\fP наводи назив датотеке дневника. Датотека дневника садржи информације о свим радњама читања/писања на подацима партиције. Реч \fB@default\fP као \fIпутања\fP приморава \fBsfdisk\fP да користи \fI~/sfdisk\-<називуређаја>.move\fP за дневник. Дневник је изборно од и2.35.
.sp
Знајте да је ова радња ризична и није свемоћна. \fBНе заборавите да направите резерву ваших података!\fP
.sp
Видите такође \fB\-\-move\-use\-fsync\fP.
.sp
У примеру испод, прва наредба ствара слободну област од 100MiB пре прве партиције и премешта податке које садржи (нпр. систем датотека), следећа наредба ствара нову партицију из слободног простора (на померају 2048), а последња наредба мења редослед партиција у складу са редоследом диска (изворни „sdc1“ ће постати „sdc2“).
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBecho \*(Aq+100M,\*(Aq | sfdisk \-\-move\-data /dev/sdc \-N 1\fP
.sp
\fBecho \*(Aq2048,\*(Aq | sfdisk /dev/sdc \-\-append\fP
.sp
\fBsfdisk /dev/sdc \-\-reorder\fP
.br
.RE
.ll
.RE
.sp
\fB\-\-move\-use\-fsync\fP
.RS 4
Користи \fBfsync\fP(2) системски позив након сваког писања приликом премештања података на ново место са \fB\-\-move\-data\fP.
.RE
.sp
\fB\-o\fP, \fB\-\-output\fP \fIсписак\fP
.RS 4
Наводи које ће се колоне излаза исписати. Користите \fB\-\-help\fP да добијете списак свих подржаних колона.
.sp
Основни списак колона се може проширити ако је \fIсписак\fP наведен у формату \fI+списак\fP (нпр., \fB\-o +UUID\fP).
.RE
.sp
\fB\-q\fP, \fB\-\-quiet\fP
.RS 4
Потискује додатне поруке информација.
.RE
.sp
\fB\-u\fP, \fB\-\-unit S\fP
.RS 4
Застарела опција. Само јединица сектора је подржана. Ова опција није подржана када се користи наредба \fB\-\-show\-size\fP.
.RE
.sp
\fB\-X\fP, \fB\-\-label\fP \fIврста\fP
.RS 4
Наводи врсту натписа диска (нпр., \fBdos\fP, \fBgpt\fP, ...). Ако ова опција није дата, тада \fBsfdisk\fP подразумева постојећи натпис, али ако на уређају још нема натписа, тада врста подразумева \fBdos\fP. Основност или тренутни натпис се може преписати редом заглавља скрипте „label: <назив>“. Опција \fB\-\-label\fP не приморава \fBsfdisk\fP да направи празан натпис диска (видите испод одељак \fBПРАЗАН НАТПИС ДИСКА\fP).
.RE
.sp
\fB\-Y\fP, \fB\-\-label\-nested\fP \fIврста\fP
.RS 4
Приморава уређивање угнежденог натписа диска. Примарни натпис диска треба да је већ изашао. Ова опција омогућава уређивање на пример хибридног/заштитног ГЗП\-а на уређајима са ГПТ.
.RE
.sp
\fB\-w\fP, \fB\-\-wipe\fP \fIкада\fP
.RS 4
Брише потписе система датотека, РАИД\-а и партиционе табеле са уређаја, да би избегао могуће сударе. Аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP (самостално), \fBnever\fP (никад) или \fBalways\fP (увек). Када ова опција није дата, подразумевано је \fBauto\fP, у ком случају се потписи бришу само у међудејственом режиму; осим старих потписа партиционе табеле који се увек бришу пре стварања нове партиционе табеле ако аргумент \fIкада\fP није \fBnever\fP. Режим \fBauto\fP такође не брише први сектор (сектор за подизање система), потребно је користити режим \fBalways\fP за брисање ове области. У свим случајевима откривени потписи се пријављују порукама упозорења пре него што се направи нова партициона табела. Погледајте такође наредбу \fBwipefs\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-W\fP, \fB\-\-wipe\-partitions\fP \fIкада\fP
.RS 4
Брише систем датотека, потписе РАИД\-а и партиционе табеле са новостворених партиција, како би се избегли могући сукоби. Аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP, \fBnever\fP (никада) или \fBalways\fP (увек). Када ова опција није дата, подразумева се \fBauto\fP, у ком случају се потписи бришу само када је у међудејственом режиму и након корисниковог потврђивања. У свим случајевима о откривеним потписима се извештава порукама упозорења после прављења нове партиције. Видите такође наредбу \fBwipefs\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-v\fP, \fB\-\-version\fP
.RS 4
Исписује податке о издању и излази.
.RE
.sp
\fB\-h\fP, \fB\-\-help\fP
.RS 4
Приказује текст помоћи и излази.
.RE
.SH "УЛАЗНИ ФОРМАТИ"
.sp
\fBsfdisk\fP supports two input formats and generic header lines.
.SS "Редови заглавља"
.sp
Опционални редови заглавља одређују опште информације које се примењују на партициону табелу. Формат линије реда је:
.sp
\fB<name>: <value>\fP
.sp
Тренутно препознатљива заглавља су:
.sp
\fBјединица\fP
.RS 4
Наводи јединицу партиционисања. Једина подржана јединица је \fBсектори\fP.
.RE
.sp
\fBlabel\fP
.RS 4
Наводи врсту партиционе табеле. На пример \fBdos\fP или \fBgpt\fP.
.RE
.sp
\fBlabel\-id\fP
.RS 4
Наводи одредника партиционе табеле. Треба бити хексадецимални број (са префиксом 0x) за ГЗП и УУИД за ГПТ.
.RE
.sp
\fBfirst\-lba\fP
.RS 4
Наводи први искористив сектор за ГПТ партиције. Ово заглавље се занемарује ако се величине скрипте и сектора уређаја разликују. У том случају \fBsfdisk\fP користи натпису специфичну основност.
.RE
.sp
\fBlast\-lba\fP
.RS 4
Наводи последњи искористив сектор за ГПТ партиције. Ово заглавље се занемарује ако се величине скрипте и сектора уређаја разликују. У том случају \fBsfdisk\fP користи натпису специфичну основност.
.RE
.sp
\fBtable\-length\fP
.RS 4
Наводи највећи број ГПТ партиција.
.RE
.sp
\fBgrain\fP
.RS 4
Наводи најмању величину у бајтима коришћену за израчунавање поравнања партиција. Основно је 1MiB и строго се препоручује коришћене основне. Немојте мењати ову променљиву ако нисте сигурни.
.RE
.sp
\fBsector\-size\fP
.RS 4
Наводи величину сектора. \fBsfdisk\fP увек користи величину сектора уређаја.Од издања 2.39 \fBsfdisk\fP поново израчунава величине из излаза ако се величине скрипте и сектора уређаја разликују.
.RE
.sp
Знајте да је могуће користити редове заглавља само пре него што је прва партиција наведена у улазу.
.SS "Формат неименованих поља"
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fIпочетак величина врста подизна\fP
.br
.RE
.ll
.sp
где сваки ред попуњава један описник партиције.
.sp
Поља су раздвојена размаком, зарезом (препоручљиво) или запетачком, за чиме по могућству следи размак; почетни и завршни размак се занемарују. Бројеви могу бити октални, децимални или хексадецимални; децимални је основно. Када је поље одсутно, празно или наведено као „\-“ користи се основна вредност. Али када је дата опција \fB\-N\fP (промена једне партиције), основност за свако поље је његова претходна вредност.
.sp
Основна вредност за \fIпочетак\fP је први недодељени сектор поравнат у складу са У/И ограничењима уређаја. Основни померај почетка за прву партицију је 1 MiB. Ако за померајем следе суфикси множитеља (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), тада се број тумачи као померај у бајтовима. Од и2.38 када је дата опција \fB\-N\fP (промена једне партиције), „+“ се може користити за повећање партиције померањем почетка партиције ако има слободног простора пре партиције.
.sp
Основна вредност \fIвеличина\fP означава „што је више могуће“; тј. до следеће партиције или до краја уређаја. Нумерички аргумент се по основи тумачи као број сектора, али ако после величине следи један од суфикса умножавања (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), онда се број тумачи као величина партиције у бајтовима и она се затим поравнава према У/И ограничењима уређаја. „+“ се може користити уместо броја да би се повећала партиција што је више могуће. Знајте да је „+“ еквивалент основном понашању за нову партицију; постојећим партицијама величина ће се променити по потреби.
.sp
\fIврста\fP партиције је дата у хексадецималном облику за ГЗП (DOS) где је префикс 0x изборни; ГУИД ниска за ГПТ; пречица или алијас. Препоручује се коришћење два слова за ГЗП хексадецималне кодове да би се избегли сукоби између застареле скраћенице „E“ и „0E“ ГЗП хексадецималног кода. Зарад повратне сагласности \fBsfdisk\fP покушава да протумачи \fIврсту\fP као пречицу као прву могућност у скриптама партиционисања такође на другим местима (нпр. наредба \fB\-\-part\-type\fP) покушава пречице као последњу могућност.
.sp
Од v2.36 „libfdisk“ подржава алијасе врсте партиције као проширења пречицама. Алијас је једноставна људима читљива реч (нпр. „linux“).
.sp
Од v2.37 „libfdisk“ подржава називе врста партиција на улазу, занемарујући величину слова и све не\-азбучно\-бројевне и не\-цифрене знакове у називу (нпр. „Linux /usr x86“ је исто као „linux usr\-x86“).
.sp
Подржане пречице и алијаси:
.sp
\fBL \- alias \*(Aqlinux\*(Aq\fP
.RS 4
Линукс; значи 83 за ГЗП и 0FC63DAF\-8483\-4772\-8E79\-3D69D8477DE4 за ГПТ.
.RE
.sp
\fBS \- alias \*(Aqswap\*(Aq\fP
.RS 4
разменска област; значи 82 за ГЗП и 0657FD6D\-A4AB\-43C4\-84E5\-0933C84B4F4F за ГПТ
.RE
.sp
\fBEx \- alias \*(Aqextended\*(Aq\fP
.RS 4
Проширена ГЗП партиција; 05 за ГЗП. Оригинална пречица „E“ је превазиђена услед сукоба са „0x0E“ врстом ГЗП партиције.
.RE
.sp
\fBH \- alias \*(Aqhome\*(Aq\fP
.RS 4
лична партиција; значи 933AC7E1\-2EB4\-4F13\-B844\-0E14E2AEF915 за ГПТ
.RE
.sp
\fBU \- alias \*(Aquefi\*(Aq\fP
.RS 4
ЕФИ системска партиција, значи ЕФ за ГЗП и C12A7328\-F81F\-11D2\-BA4B\-00A0C93EC93B за ГПТ
.RE
.sp
\fBR \- alias \*(Aqraid\*(Aq\fP
.RS 4
Линукс РАИД; значи ОД за ГЗП и A19D880F\-05FC\-4D3B\-A006\-743F0F84911E за ГПТ
.RE
.sp
\fBV \- alias \*(Aqlvm\*(Aq\fP
.RS 4
ЛВМ; значи 8E за ГЗП и E6D6D379\-F507\-44C2\-A23C\-238F2A3DF928 за ГПТ
.RE
.sp
Основна вредност \fIврсте\fP је \fIlinux\fP.
.sp
Пречица „X“ за Линукс проширену партицију (85) је застарела у корист „Ex“.
.sp
\fIподизна\fP је наведена као [\fB*\fP|\fB\-\fP], као са подразумеваном не\-подизном. Вредност овог поља није значајна за Линукс – када Линукс ради систем је већ подигнут – али може имати улогу за одређене учитаваче подизника система и за друге оперативне системе.
.SS "Формат именованих поља"
.sp
Овај формат је читљивији, робуснији, проширив и омогућава навођење додатних информација (нпр. УУИД). Препоручује се да користите овај формат да одржите ваше скрипте читљивијим.
.RS 3
.ll -.6i
.sp
[\fIуређај\fP \fB:\fP] \fIназив\fP[\fB=\fP\fIвредност\fP], ...
.br
.RE
.ll
.sp
Поље \fIуређај\fP је изборно. \fBsfdisk\fP извлачи број партиције из назива уређаја. Омогућава навођење партиција насумичним редом. Ову функционалност најчешће користи \fB\-\-dump\fP. Немојте је користити ако нисте сигурни.
.sp
\fIвредност\fP може бити између наводника (нпр., „name="Ово је назив партиције"). Поља \fBstart=\fP и \fBsize=\fP подржавају „+“ и „\-“ на исти начин као и \fBФормат неименованих\-поља\fP.
.sp
Тренутно подржана поља су:
.sp
\fBstart=\fP\fIброј\fP
.RS 4
Први недодељени сектор поравнат у складу са У/И ограничењима уређаја. Основни померај почетка за прву партицију је 1 MiB. Ако за померајем следе суфикси множитеља (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), тада се број тумачи као померај у бајтовима.
.RE
.sp
\fBsize=\fP\fIброј\fP
.RS 4
Наводи величину партиције у секторима. За бројем могу да следе суфикси множитеља (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), тада се тумачи као величина у бајтовима а величина је поравната у складу са У/И ограничењима уређаја.
.RE
.sp
\fBbootable\fP
.RS 4
Означава партицију подизном.
.RE
.sp
\fBattrs=\fP\fIниска\fP
.RS 4
Атрибути партиције, уобичајено битови атрибута ГПТ партиције. Видите \fB\-\-part\-attrs\fP за више појединости о формату ниске ГПТ\-бита.
.RE
.sp
\fBuuid=\fP\fIниска\fP
.RS 4
УУИБ ГПТ партиције.
.RE
.sp
\fBname=\fP\fIниска\fP
.RS 4
Назив ГПТ партиције.
.RE
.sp
\fBtype=\fP\fIкод\fP
.RS 4
Хексадецимални број (без 0x) за ГЗП партицију, ГУИД за ГПТ партицију, пречица као за формат неименованих поља или назив врсте (нпр. type="Linux /usr (x86)"). Видите горњи одељак о формату неименованих поља за више о томе. Зарад повратне сагласности поље \fBId=\fP има исто значење.
.RE
.SH "НАТПИС ПРАЗНОГ ДИСКА"
.sp
\fBsfdisk\fP does not create partition table without partitions by default. The lines with partitions are expected in the script by default. The empty partition table has to be explicitly requested by "label: <name>" script header line without any partitions lines. For example:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBecho \*(Aqlabel: gpt\*(Aq | sfdisk /dev/sdb\fP
.br
.RE
.ll
.sp
ствара празну ГПТ партициону табелу. Знајте да \fB\-\-append\fP искључује ову функцију.
.SH "ПРАВЉЕЊЕ РЕЗЕРВЕ ПАРТИЦИОНЕ ТАБЕЛЕ"
.sp
Препоручује се да сачувате распоред ваших уређаја. \fBsfdisk\fP подржава два начина.
.SS "Исписује у „sfdisk“ сагласном формату"
.sp
Користи \fB\-\-dump\fP наредбу да сачува опис распореда уређаја у датотеку текста. Формат исписа је погодан за каснији улаз \fBsfdisk\fP\-а. На пример:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBsfdisk \-\-dump /dev/sda > sda.dump\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Ово се касније може вратити:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBsfdisk /dev/sda < sda.dump\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Note that \fBsfdisk\fP completely restores partition types and partition UUIDs. This could potentially become problematic if you duplicate the same layout to different disks, as it may result in duplicate UUIDs within your system.
.SS "Потпуна бинарна резерва"
.sp
Ако желите да направите потпуну бинарну резерву свих сектора у којима је похрањена партициона табела, онда користите наредбу \fB\-\-backup\-pt\-sectors\fP. Она записује секторе у датотекама \fI~/sfdisk\-<уређај>\-<померај>.bak\fP. Основни назив датотеке резерве може да се измени опцијом \fB\-\-backup\-file\fP. Датотеке резерве садрже само необрађене податке са \fIуређаја\fP. На пример:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBsfdisk \-\-backup\-pt\-sectors /dev/sda\fP
.br
.RE
.ll
.sp
ГПТ заглавље се касније може вратити:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBdd if=~/sfdisk\-sda\-0x00000200.bak of=/dev/sda seek=$((0x00000200)) bs=1 conv=notrunc\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Могуће је такође користити опцију \fB\-\-backup\fP за стварање исте резерве одмах по покретањ за друге \fBsfdisk\fP наредбе. На пример, направите резерву партиционе табеле пре брисања свих партиција из партиционе табеле:
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fBsfdisk \-\-backup \-\-delete /dev/sda\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Исти концепт датотека резерве користи и \fBwipefs\fP(8).
.sp
Знајте да \fBsfdisk\fP од издања 2.26 више не доставља опцију \fB\-I\fP за враћање сектора. \fBdd\fP(1) обезбеђује све неопходне функционалности.
.SH "БОЈЕ"
.sp
Обојавање излаза је примењено „\fBterminal\-colors.d\fP(5)“ функционалношћу. Изричито обојавање се може искључити празном датотеком
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fI/etc/terminal\-colors.d/sfdisk.disable\fP
.br
.RE
.ll
.sp
за наредбу \fBsfdisk\fP или за све алате са
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fI/etc/terminal\-colors.d/disable\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Корисничке специфичне \fI$XDG_CONFIG_HOME/terminal\-colors.d\fP или \fI$HOME/.config/terminal\-colors.d\fP преписују општа подешавања.
.sp
Знајте да се обојавање излаза може укључити по основи, и у том случају \fIterminal\-colors.d\fP директоријуми не треба још да постоје.
.sp
Логички називи боја које подржава \fBsfdisk\fP су:
.sp
\fBзаглавље\fP
.RS 4
Заглавље табела излаза.
.RE
.sp
\fBупоз\fP
.RS 4
Поруке упозорења.
.RE
.sp
\fBдобродошлица\fP
.RS 4
Порука добродошлице.
.RE
.SH "ОКРУЖЕЊЕ"
.sp
\fBSFDISK_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „sfdisk“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBFDISK_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libfdisk“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBBLKID_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libblkid“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBSMARTCOLS_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libsmartcols“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLOCK_BLOCK_DEVICE\fP=<режим>
.RS 4
користи изричито БСД закључавање. Режим је 1 или 0. Видите \fB\-\-lock\fP за више о томе.
.RE
.SH "БЕЛЕШКЕ"
.sp
Од издања 2.26 \fBsfdisk\fP више не доставља опцију \fB\-R\fP или \fB\-\-re\-read\fP да би приморао кернел да поново прочита партициону табелу. Уместо тога користите \fBblockdev \-\-rereadpt\fP.
.sp
Од издања 2.26 \fBsfdisk\fP не доставља опције \fB\-\-DOS\fP, \fB\-\-IBM\fP, \fB\-\-DOS\-extended\fP, \fB\-\-unhide\fP, \fB\-\-show\-extended\fP, \fB\-\-cylinders\fP, \fB\-\-heads\fP, \fB\-\-sectors\fP, \fB\-\-inside\-outer\fP, \fB\-\-not\-inside\-outer\fP.
.SH "ПРИМЕРИ"
.sp
\fBsfdisk \-\-list \-\-label\-nested=mbr /dev/sda\fP
.RS 4
Исписује заштитнички ГЗП на уређају са ГПТ натписом диска.
.RE
.sp
\fBecho \-e \*(Aq,10M,L\(rsn,10M,L\(rsn,+,\(rsn\*(Aq | sfdisk /dev/sdc\fP
.RS 4
Прави три Линукс партиције, са подразумеваним почетком, величина прве две партиције је 10MiB, а последња партиција попуњава сав преостали простор на уређају.
.RE
.sp
\fBecho \-e \*(Aqsize=10M, type=L\(rsn size=10M, type=L\(rsn size=+\(rsn\*(Aq | sfdisk /dev/sdc\fP
.RS 4
Исто као претходни пример, али у формату именованих поља.
.RE
.sp
\fBecho \-e \*(Aqtype=swap\*(Aq | sfdisk \-N 3 /dev/sdc\fP
.RS 4
Поставља врсту 3° партиције на „swap“.
.RE
.sp
\fBsfdisk \-\-part\-type /dev/sdc 3 swap\fP
.RS 4
Исто као претходни пример, али без коришћења скрипте.
.RE
.sp
\fBsfdisk \-\-delete /dev/sdc 2\fP
.RS 4
Брише 2° партицију.
.RE
.sp
\fBecho "+,+" | sfdisk \-N 3 \-\-move\-data /dev/sdc\fP
.RS 4
Повећава трећу партицију на обе стране, помера почетак да би користио слободан простор пре партиције и повећава величину да би користио сав слободан простор након партиције, и премешта такође и податке партиције.
.RE
.SH "АУТОРИ"
.sp
.MTO "kzak\(atredhat.com" "Karel Zak" ""
.sp
Тренутна \fBsfdisk\fP примена је заснована на изворном \fBsfdisk\fP\-у коју је урадио Андриас Е. Брувер.
.SH "ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ"
.sp
\fBfdisk\fP(8), \fBcfdisk\fP(8), \fBparted\fP(8), \fBpartprobe\fP(8), \fBpartx\fP(8)
.SH "ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА"
.sp
За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на \c
.URL "https://github.com/util\-linux/util\-linux/issues" "" "."
.SH "ДОСТУПНОСТ"
.sp
Наредба \fBsfdisk\fP је део пакета „util\-linux“ који се може преузети са \c
.URL "https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util\-linux/" "Архиве Линукс кернела" "."